КАРИКА КОЈА НЕ(ДО)СТАЈЕ

О ПОРЕКЛУ СРПСКОГ НАРОДА И ИМЕНА 

Поштовани пријатељи, Хоризонт објављује шта су о пореклу и имену Срба говорили и писали познати интелектуалци из Европе и Србије. Напомињемо да уредништво објављује прилог без намере да сугерише, подржава, оспорава или на било који други начин коментарише прилог који објављујемо.

* * * 

Грим Јакоб: ''У ствари име Срб изгледа граматички као најбоље обележје за све народе истог порекла и језика. Ниједно друго словенско стабло нема такву историју, која би се са српском могла упоредити", (у предговору за малу граматику од Вука Караџића од године 1824).

Жунковић, Д.: "Слависти 19. и 20. века су доказали, да су Срби стари народ, и да су се раније звали Сораби".

Кохел, немачки етнограф: "Име Срби је било раније велико обележење за све Словене".

Баварски географ: "Српска империја је била тако велика да су из ње настали сви словенски народи. Словени такође тврде да своје порекло воде од Срба", (у једном часопису у Минхену 1837).

Вељтман, А.Ф.: "Словенском народу припадају и познати Козаци, који такође потичу од Срба".

Добровски, Ј.: "Лужучки Срби и Срби са Балкана су исти народ".

Шафарик Ј.: "...Ова два народа имају свој назив из ранијих времена, када су сви данашњи Словени имали заједничко име и говорили један језик из кога је настало дванајест".

Маретић, Т.: "'Многи немачки и руски историчари су мишљења да је Херодот под именом Трачани мислио на Србе. У Херодотово време су Срби живели у Малој Азији, на Балкану и Тракији".

''У старој историји код Срба је постојало племе Рас, Расени, Расна, Рашани, чије име рушевине градова још данас у Тракији и Србији носе, а док се реке са истим именом налазе у Индији, Србији, Турској, Немачкој и некадашњим подручјима античке Србије".

"Име Трачани долази од Рашани, Тракија од Расија".

"Прво име Словена је било Срби".

Рачки, Ј.: "На почетку су се сви Словени звали са властитим именом Срби, што значи род (рођак, а странци су касније, специјално Немци, њих називали Венди/Винди. Потпуно је јасно, каже се да су Трачани, Скити, Венди, или Венети, Трибали, Илири, и др. које Херодот у својим делима помиње сви по реду Срби. И за време Птоломеја, Тацита, Полибија и др. већином се говори о Трачанима, (Вендима, Антима, Трибалима, Дарданцима, Илирима, који су такође били Срби, јер у то време име Словени није било познато".

Калај, В.: "По истраживањима најбољих историчара, сви словенски народи су се у стара времена звали Срби и Словени, Анти су били само једна грана ове фамилије. Докле год су данашњи Словени живели слободно и заједно звали су се Сораби, Сорби, Срби" (Историја Срба)

Грек Г., професор у Грацу: "Име Срби, које је раније припадало свим Словенима је све ређе, и данас га носе само становници Лужица и Србије", (у једној од својих студија 1887).

Грим, Ј.: "Већ у временима када је историја ћутала, морали су Словени бити народ Европе".

Приредио: Слободан МИТРИЋ

Слика:
Долазак цара Душана у Дубровник
Аутор: Марко Мурат (1864-1944)
Локација слике: уметничка ризница Народног музеја у Београду

/Други део

* * *

Добровски Ј.: "Ако би ја једно заједничко име за све словенске народе морао да предложим, било би то Срби" (Словенка 1814).

Кромпер, М.: "Северни Словени су пореклом Срби/Венди" (Базел, 1555).

Баварски географ: "Срби су били тако моћан народ да су од њих настали сви словенски народи".

Бјеловски: ''Пољаци потичу са Дунава од српских племена Трибала и Дачана.

Други пољски научници тврде, Пољаци потичу из српске Илирије, колевке словенског народа" (Критични увод у историју 1857).

Пикте, А. швајцарски историчар: "Може се са сигурношћу тврдити, да је постојао један пра народ између Индије и крајње границе Европе, који се састојао из Сораба, Серба и Рашана, чије је заједничко име било Срби".

Страбон: ''У западној Азији су живели Срби и Брђани-Србобрђани".

"Срби су имали у Малој Азији велико царство (око 70. год пре Христа), чији се цар звао Облак.

Милојевић, М.: ''У кинеским хроникама се помиње српско царство Сирбирија, и њихови краљеви, Бане, Јанче, Ранко, а посебно српски цар Танчо са својих 5 синова".

Ломански: "Срби су њихове трагове оставили не само у данашњој Италији, Шпанији, Португалији, већ и на Сицилији и на обалама Африке. Ово потврђују још неки, а међу њима папа Енејас Силвије.".

Страбон: "Тројанџи су били делом Срби, делом Грци из Мале Азије и колонисти са Крита". Овог мишљења је руски научник и енциклопедист Михајл Ломоносов, српски историчар и теолог Марво Орбин и српски поета Иван Гундулић.

Рашанин, Ј.: "Срби који су после пропасти Троје нашли спас на Балкану, су били у пуно епова опевани, који су се још у 18. веку могли чути у Србији".

Страбон: "Њихова (српска) насеља су се налазила између Балкана и Кавказа и иза, и били су народ црвене косе и плавих очију".

Мојсије од Корене: "...Велико подручје се звало Моезија. По знању других историчара Моезија се у античко доба састојала из српских земаља и простирала се од Дрине, Саве и Дунава на западу, до Црног мора на истоку".

"Они тврде у својим студијама, да су не само Трачани, већ и Пелазги и Илири били Срби".

Шулц, К. пољски историчар: "Словени се нису јужно од Дунава појавили у 6. веку већ су овде живели од најстаријих времена, као илиро-трачани. Многобројни антички сведоци, као Страбон кажу, да Илири и Трачани нису себи били страни, јер су ови народи били истог порекла, имали исте обичаје и поредак, обожавали исте богове" (Порекло и седишта старих Илира, Париз 1856).

Роберт, С.: "Ми смо се навикли да седишта Словена само у Русији видимо. Дунавска долина је осовина и центар Словена; Илиро-Срба/ Прасловена или Протословена".

''На Балтику су се Срби налазили пре него што је Мојсије са својим Јеврејима морао да напусти Египат".

Фресл, Ј., немачки историчар, описује свађу између Египћана и Скита (Срба), ко је од њих старији народ: "...у којој Срби убедљиво бише победници" (Саки и Скити 1886).

Антон, К.Г.: ''Народи које ми прво као Словене познајемо; су се звали Срби". Најстарије седиште Срба се увек звало Сарматија. Код старих писаца гласи и Пољска, старо седиште Срба је најдуже задржала име Сарматија. Равенски географ описује Пољску под именом Сарматија, тачно познаје нацију, али не као Словене; него посебно од Скита потичу Словени, то значи у ствари нешто друго, дакле Срби су у Пољској већ живели када се име Словен појавило".

''Када су Словени наступили као једна нација, носили су раније сигурно име Срби. То не значи да се они нису могли тако пре звати, него нам каже да ни Словени, ни Јазиги, ни Анти, ни Хенети, ни иначе неки други, нису старији и првобитнији него они (Срби) могли бити. Исто је сигурно, да у Шлезији, Лужицама и Мајсену, никад нису Тојче (Немци) живели, и да су ове земље већ за време Римљана биле насељене са Суевен/Сербен. Са Бранденбургом, Померном и Меклембургом, је сигурно тако било". 

"Грци, Словени, Тојче, Персијанци, Јермени, су гране једне нације". 

''Име Сармати је са називом Срби идентично".

''Име Србин је прво и најпрвобитније име наџије, која се касније поделила на две половине, праве Србе и Јазиге. Срби се никада нису звали Словени, него су га Јазиги касније добили као друго име".

''Постојали су више имена Керурсци, Керуети, Серуити и Сервити. И сада смем питати да ли то нису Срби, као што је већ неколико векова касније код Византинаца постојала територија од Елбе до Висле, која се звала Велика Србија".

''Како би Бибијус Секестер, који је живео тек у 4. веку, поменуо Србе каоо народ тога времена, да није чуо за њих дакле, они се нису доселили, него су ту одувек живели".

"Ако се зна, по вестима Константина П. да су почетком 7. века с друге стране Мађарске и Боемије, тј. у Пољској и Шлезији; Лужицама и Мајзену Срби живели, и да је једна колонија послата за Далмаџију, од које потичу данашњи Срби, значи да то главно стабло Срба није могло бити тако слабо; и да се није пре кратког времена ту доселило".

"Народ Срби су најпознатији. Још имамо ми краљевину Сервију, још се зову Венди на Одри и Лужицама - Срби; Мајсен и Лужице су се у средњем веку звале Србија". "Срби добише име Анти, Хенеди, Венди, Венеди..."

Приредио: Слободан МИТРИЋ

На слици: ,,Пастири''; детаљ са фреске из манастира Сопоћани. 14. век.

/Трећи део

Апостол Павле о Србима, које он назива Скитима, из говора Јозефа Фресла: "У каквом високом угледу су Срби код првих римских царева стајали као народ, и како стајаше изнад свих других потврђује једна велика личност, чије се мишљење као одлучујуће овде мора навести. Тај који се овде за Србе залаже није нико други него Апостол Павле. У свом писму Колосејцима, граду у Фригији, стоји на признатом грчком и латинском тексту с.III, V. 9, 10, 11 ... Није само да Србин није овде варвар, него међу неварварима има главну улогу, чак највишу... Он њих не истиче само због ових упоређења, него и због њихових физичких и духовних особина, које апостол Павле није ни код ниједних других народа, у тој мери приметио, па је он одлучио да њих не само узвиши изнад других него да их стави на врх неварвара. Пошто су Павлова путовања више пута водила кроз... а Србе је свуда сретао, може се претпоставити да је он имао довољно прилика да њих добро упозна... да Павле није њих само површно познавао, види се и по положајима које је он њима поверавао, јер је он био у њих убеђен".

Фресл, Ј.: "...Старци тврде без милосрђа да су Скити - Срби најстарији народ на свету". (Саки и Скити 1886.).

Роберт, С.: "Илирски Срби су најстарији међу Словенима. Све што је данас код других народа легенда, живи још данас у овој непроменљивој Илирији као живи елемент".

"Срби је прастаро, најповољније и најодомаћеније заједничку име свих Словена".

Левек X.: "Грци, Латини, Немиџ, Срби, су истог порекла, и били су некада исти народ".

Херодот: "Трачани (Срби) су највећи народ после Индијаца.''

Клерк, Г.: "Име Србин је у старости означавало словенски народ".

Ансхајм: "Из седам старих извора се зна да су пра народ Норика скитски Венди".

Орбин, М.: "Главни народ свих Словена су Срби".

Минс, енглески археолог: "Венди су без сумње Словени".

Руски археолози: "Венди су Протословени".

Фресл, Ј.: "Арнолд В. тврди да су Келти (Срби) населили Галију већ 2000 година пре Христа. Није он тако далеко отишао назад, него ми смемо још 500-1000 година томе додати".

Култура Скита (Срба) и Бактријанаџа (азијских Срба), је најстарија од свих аријских народа. По томе је морао тај народ пуно раније постојати, јер само тако је он могао достићи тако високи степен културе. Ми читамо код Јустина (II,3), о победничким ратовима Скита над Египћанима под вођством Весосиса, а мислио је сигурно на Сесостриса. Овај је владао од прилике од 1394. до 1328. год. пре Христа. Од истог аутора се дознаје да је Азија Скитимав(Србима), 1500 година плаћала трибут, и да их је Нино, краљ Асирије, ове обавезе ослободио. Ако се претпостави да је овај легендарни владар владао само у 16. веку пре Христа, онда су Срби Азију морали освојити већ крајем четири хиљадитих година пре Христа, из чега видимо да су они пуно раније морали бити велики, многобројни и самосталан народ. Да 6и они могли извести овакав огроман ратни подухват, преко хиљаде километара, у њиховој источној отаџбини су морали бити тако многобројни, да 6и могли скупити огромне ратне контигенте".

Вељтман, А.Ф.: "Балтички Срби су били познати под изопаченим именима Кимбри, Кам6ри, Цимбри, Симбри".

"Овид назива становнике града Томи (данас Констанца) Скити, дели их у Сармате и Готе, разликује готски језик од сарматског, али не види у чему је та разлика. Он пише импертору Августу: Ја живим у сред Сармата, Беса и Гета (Труст. L III F1. XI), ја живим међу Скитима и Тетима (Труст. L III F1. XI), Сармати и Тети ће читати моја дела (Труст. L IV F1), овде чак Сармати и Тети знају за тебе (Понт. L III Ep. 2), ја сам њима о твојој склоности према мени причао, јер сам ја њихов језик савладао, трачко-скитски већ ми непрестано звучи у ушима, и изгледа ми да бих ја већ мирно могао писати на гетском (Труст. L III F1. 14), ох срамоте, написах стихове на гетском са употребом наших правила у варварском језику, честитај ми, они мене славе и уврштавају ме међу њихове поете" (Понт. L IV Ep. 3).

Шулц, К.: "Илири и Трачани имају исто порекло и обичаје".

"Исто порекло као они имају такође и народи који живе у Алпима, источној Италији, поготово Венети, Норџи, Винделијци и Раси.''

"Илиро-Трачани живе на горњем Подунављу и Јужној Терманији од пра времена".

"Илиро-Трачани живе од пра времена од Карпата, па до северних области Херцинских планина, и свуда до Балтичког мора".

"Словени се нису тек у 6. веку појавили на Дунаву, већ живе ту од прастарих времена као Илиро-Трачани".

Катанчић: "Сви Илири говоре српски".

Јагрода, Н.: "Код Румуна Срби је име за све Словене, име за целу расу, јер за Румуне су Бугари такође Срби".

Деретић, Ј.: "Вељтман и други словенски научници су мишљења да је име Србин веома старо и дубоко укорењено међу Словенима".

Гиљфердинг, А.: "На Балканском полуострву су постојале многе српске државе које је само везао заједнички језик.''

Шафарик, Ј.: "Име Венди је страно, право име Словена је Срби".

Деретић, Ј.: "Вацислав Мацијовски је сматрао да је Прокопије преправио реч Срби на Шпори".

Олга Луковић-Пјановић: "Шпоре нико не помиње него само Прокопије".

Леже, Л.: "Сорби и Шпори је било непријатно грчком уху, и зато Прокопије каже да се име Шпори, раније давало Словенима и Антима".

Мори, А.: "Прокопије пише да Анти и Словени припадају истој раси, говоре исти језик и да су се ова два народа звали Шпорима тј. Србима (77 Јун. стр. 363).

Екерман, К.: "Винди, Шпори, Срби, то су општа имена Словена".

Деретић, Ј.: "Добровски и Шафарик су чврсто уверени да је то грчки прелик имена Срби".

Епископ Саломон (умро 920. год.) каже: Sarmatiae Sirbi tum dicti... id est quasi Sirbutium – Сармати који су се тада звали Сир6и...што је као Сирбути" (Mater verborum).

"Рајић, Ј. је читао име Сармати као Сарбати".

"Вацерод, који је 1102. године преписао Mater verborum, на многим местима је уз, наведене називе дао тумачења, на чешком језику. Код назива Сармат, редовно даје објашњење да је то Србин, чиме показује, да су Птоломејеви Сармати у ствари били Срби. Он пише уз реч Сармат (Sarmatae populi Zirbi)".

Приредио: Слободан МИТРИЋ

На сликама: Фреске из манастира Сопоћани; Краљевић Марко; Стари Рас и Млади апостол.